Kamenko Katić iz poslednje klupe

Kada sve sebi serviram za jutarnji ritual ispijanja kafe više mi nisu potrebni virtuozni pokreti da se zavučem u moje ćoše za uživanje. Nisam više kao slon u prodavnici stakla. Sada sam više nalik slonu koji se delikatno provlači kroz tesnac od 20cm. Navika li je, šta li je.

Mrak je dok pijem kafu iako je već devet sati. Došli ti neki zimski teški i mračni dani, al’ standard, jebi ga. A i nisam se naspavao. Imao sam neugodno buđenje. Dok sam se okretao na drugu stranu u snu, krenuo sam rukom da zagrlim Tuljka Patuljka. Ali nećeš majci. Tu je nema. Tu je samo naslon kauča. Vrlo šugavo buđenje ako mene pitate. Ne možeš podsvesno da dresiraš i ruku da u snu kao majmunče virtuozi i delikatno vozi slalom.

Malo me to pogodi, zaboli. Ma zaboli da se raspadneš u hiljadu komada. Recimo kao kada se gadno opečete. Ili kada zveknete koleno o neki drveni ćošak nekog drvenog komada nameštaja. A i steški mi se malo previše pa sedim ovako u nenamernom mraku, šmrkćem i razmišljam koliko litara kafe je potrebno da se sve to sredi. Ili možda muzike?

Laptop je keva

Ma, dobra je ova nova tehnologija. Na žalost, nove tehnologije nastaju ili kao direktni proizvod razvoja vojne tehnike, ili kao njen nusproizvod. Takođe, dobre su dok umeš da ih koristiš za potrebne stvari, da sebi olakšaš i ulepšaš život. Ne valja kada počneš da ih koristiš neumereno za razne gluposti. Kao i sve ostalo.

Eto, ja sada umesto da sam pola stola zauzeo pisaćom mašinom, papirima, korektorima i ostalim kancelarijskim materijalom, pa još da svakih 15 minuta trčim do poštanskog sandučeta, da su mi sve dnevne novine tu i još da mi svira radio koji pušta baš onu muziku koju ja volim, sve sam to zamenio laptopom. I to ovim drljavim koji uskoro (po godištu) može i u školu da pođe. Jer, sve više od toga mi je nepotrebno i samim tim neumereno trošenje novca na tehniku koja mi ne treba da mi olakša život, nego da mi omogući status u društvu kada merimo čiji ima kvadkor procesor i koliko memorije DDR3 atlist, za šta nisam zainteresovan. Mislim, nisam zainteresovan da ga merimo na taj način. Niti na bilo koji drugi.

Naravno, pogodnosti u ugodnosti donose i nusproizvode zbog kojih se obratitesvomdoktoruiliapotekaru. Tako ja zapratim na Tviteru Xinhua (to je onaj kineski Tanjug). A Kinezi ko Kinezi. Samo rade. Ispadaju mi njihovi tvotovi jedan za drugim. Što je i ok. Svet je veliki i mnogo toga se dešava u njemu. To jedino kod nas i u okolini je svet unutar nacionalnih granica i to što se tu dešava je ceo svet (mada mi je procurela i vest iz drugog sveta, da u Doboju večeras gostuje Ceca Cunami).

eLeM pratim ja neumorne prstiće Kineza iz Tanjuga. Neka fešta u Parizu. Nešto protiv globalnog zagađenja, zagrevanja, hlađenja i te munje. Smanjenje emisija RTS, pardon, smanjenje emisija CO2 i poznata priča o globalnom otopljavanju.

Bog je tako veliki,

ali neki misle da imaju duži

I upravo mi se tako i čini taj samit. Okupili se šerifi nacionalnih država i onih koje to nisu, da navodno diskutuju o polušn of madr ert. Oni su se okupili da bi se mogla potrošiti neka kintaja legalno, da zabodu neku dnevnicu za rad na terenu, da se cimaju oko politike (jer, vidi tekst: http://nekesitnice.blogspot.rs/2015/12/homo-politicus.html ), da mršte čela, ozbiljno fokusiraju govornika kao da ga zaista slušaju, da izbacuju demagoške floskule koje za cilj imaju njihovo međusobno političko podprckivanje sa dodatkom zastrašivanja nas koji ih slušate i verujete im još uvek.

A mi se primate na to. Verujete da je vaš auto uništio ozonski omotač. Verujete da se na polovima sneg i led tope jer toliko dima izlazi iz fabričkih dimnjaka. Mislite da će svet kakvog ga poznajemo da nestane ukoliko kornjača sa Galapagosa danas prdne dva puta umesto jednom i time nivo metana u atmosferi podigne za nekoliko stepenika.

Da vas podsetim, jedino verujem u zakon prirode. Osnovni postulat tog zakona je da je Priroda jedina nepogrešiva. Radi poređenja, jedan od manje bitnih postulata je da je čovek samo još jedan višećelijski organizam koji živi na planeti Zemlji. Ne plaši se Priroda nas. Nismo mi toliko veliki ili mnogobrojni ili božanstva koja hodaju po zemlji da nas se ona plaši. To se vidi svuda, samo što mi nećete da vidite. Vrlo brzo iz armiranog betona se pojavi po neki listić trave ili maslačak. Kada intenzivno maltretiramo površinski sloj zemlje radi naše industrijske prehrane, hranjive materije, bube i svi ti mikrokosmosi koji tu žive, odu samo malo dublje i čekaju da se vrate gore. Mi roknemo svima znani Černobil i ničim izazvano zapostavljenu Fukušimu, razbacamo radijacije naokolo i razbežimo se poradi preživljavanja, a Priroda buja. I flora i fauna.

Mnogo smo sebi dali po značaju. „Ukrotili smo prirodu!“ Jel? A ona rokne cunami i devastira populaciju jedne osrednje velike države. „Mi znamo kako da ukrotimo reke“. Onda zvekne Etna kao predgrupa za onaj vulkan koji se nalazi ispod Jeloustona. „Mi smo klonirali ovcu“. Pri čemu smo „mi“ svojom snagom, intelektom, veličinom i brojnošću samo zrnce ničega u našoj Galaksiji koja je zrnce peska na sunčanoj plaži Univerzuma koji radi po zakonima Prirode. Mislim... shvatate li ironiju?

Shvatate li da je i mrav veći od nas? On poznaje zakon, priznaje ga i pridržava ga se. Mi? Ne. Ali se kao plašimo da će da izginemo od Sunca jer mnogo prdimo. Kako bre nikome da padne na pamet da je sve to što se događa i što je svedeno pod „globalno zagrevanje“ normalan prirodni proces? Znate, nisu ni Zemlja, a ni Univerzum stari 6019 godina. Oni su mnogo stariji. Ali naša civilizacija je mlađa od tih 6019 godina. A od Industrijske revolucije je proteklo još manje vremena. I zašto bi onda, matematički gledano, mi bili uzrok bilo čega? Mi ne možemo biti uzrok ničemu u onome što je beskrajno u prostoru i vremenu. Mi to možemo samo jako želeti. Ili gajiti nadu (lažnu).

Osnovna škola

Pošto Zemlja ne postoji samo 6019 godina i pošto su neki arheolozi, geolozi i tamo još neki načitani i stručni ljudi (a nisu političari) utvrdili na osnovu ispitivanja, posmatranja, promišljanja i dokaza koje su našli da je naša planeta prošla kroz nekoliko ledenih doba kao i otopljavanja, pa čak i da je bilo potpunih premetačina celih kontinenata, zašto onda barem malo ne bi pomislili da je sve ovo što se dešava i što prdonje zovu „globalnim zagrevanjem“ normalan prirodni proces? Da li je uopšte iko od nas koji čitate ovo razmislio o tome?

Ili smo svi vi poverovali političarima i njihovim nobelima okićenim naučnicima da smo MI UZROK? Razmislite još jednom: na jednoj strani nešto što postoji mnoooooogo eona, a na drugoj brljiva civilizacija koja je u XIX veku izmislila parnu mašinu i sada misli da je usrala sve to što postoji i funkcioniše eonima. M? Ili smo previše arogantni da ne možemo sebi da dopustimo da se nešto „uništava“ bez nas. Ili „globalno zagreva“. Ili „globalno hladi“. Pa sve može bez nas. Jedino mi samo ne možemo bez nas. Valjda zato što onda ne bi imali koga da lažemo i mažemo.

Nego, da skratimo priču i pomognemo fauni planete. Ne brinite o klimatskim promenama (to je drugi naziv za „globalno zagrevanje“ jer zapravo nisu sigurni ni da li se Planeta zagreva ili hladi) i pustite onu kornjaču sa Galapagosa da prdne kada god joj je volja. Dosta smo se plašili kornjačinog prdeža.