Velentinova (St.) noć vs наши обичаји бре

Izveo sam opsežne pripreme. Sakuvao kafu, spremio litar soka, pola pakle cigareta od juče i namenski zaseo za lap top. Dok uživam u kafi end ostalom priloženom materijalu za zadovoljenje mog mini hedonizma da vam kažem nešto.

Načuljite oči jer je ovo nešto o čemu razmišljam godinama. Naravno, to ne mora vas zanimati, ali samo da pustim onog crva, da vam rade vijuge.

Ragnarok

(Ragnarok (Ragnarök) se u nordijskoj mitologiji opisuje kao poslednja bitka bogova protiv zla posle koje nastaje novi poredak – kraj sveta.)

Sve  je počelo pre nekoliko izvesnog broja godina kada je na naša kulturološka i društvena vrata stidljivo ušao Sveti Valentin. Mislim, ne on lično (džiiii, kako bi to bilo uvrnuto) već praznik nazvan po njemu. Aka Dan zaljubljenih.

Ajoj, koja se serbska kuka i motika podiže tada. Kukali su i motikali da to nije pomenuti Valentino (Rudolf?) no prepodobni Sveti mučenik Trifun koji zarad gluvih telefona oko toga kog je datuma 1. januar i još nekih nesuglasja među pravoslavcima i ostalim hrišćanima, ne vrši usluge kao taj Valentino već neke druge, oko vinograda i tih наших običaja.

Prežive nekako Vanjuška (’ajd da ga ruski imenujemo dok je još u pokretu otpora) celokupno dejstvo združenih snaga avijacije, artiljerije, tenkovskih jedinica i pešadije sa krstom časnim na čelu. A beše to teška borba. Rovovska. Te društvene mreže masovno (pu, pu, pu), te tabloidi (pu, pu, pu), pomalo i TV (pu, pu, pu), prežive on svu tu pljuvačinu a da mu ni nečasni krst na čelu ne spade.

Prežive on, a u pomoć mu dotrča Noć veštica, Helovin. Opet zazvrjaše crveni telefoni, razvi se oštra i pomalo ratnička diskusija u Ujedinjenim hrišćanskim nacijama. Ali je patern bio otprilike isti. Samo sada se nije potezalo vinogorje, grožđe i ničim izazvani vinogradari. Pljuvalo se u dalj i u vis opet preko društvenih mreža, tabloida i TV-a. Imamo mi наше машкаре end покладе!

I Ragnaroka ne bi. Za Ragnarok je potrebno žestoko krljanje jer u njemu svi ginu. I Bogovi i džinovi i sva natprirodna bića i zlo, mmmm sveeeeeeeee. A to je pomalo teže izvesti preko društvenih mreža, osim ako ne igrate neku igricu.

Ozbiljne igre, ipak, još nedovoljne za Ragnarok

Opet moram da prizovem dijalektički materijalizam (već sam vas pripremio na to u nekim prethodnim tekstovima). Čisto da Herkul Poaro i njegova lepša polovina Misis Marpl upadnu kao deus ex machina i reše stvar.

To opiranje intruderima, NJIHOVIM intruderima, i sam fajt наших sa njima ima mnogo legitimnih stvari u pozadini. Vera, kulturna baština, tradicija, društveni element okupljanja naroda oko određenih datuma... I sve je to legitimno. Sa time bi se složio i Vanjuška i Helovin. Sa time bi se složio i njihov nečasni krst, jer, after ol i njihov krst je makar po malo svet. Makar zato što liči na наш.

Međutim, tu je uvek ono ali koje devojci sreću kvari. Ovo „ali“ nema veze ni sa časnim ni sa nečasnim krstom. Ni sa Valentinom vs Trifun, ni sa Helovin vs maškare/poklade. Ni sa Patrijarhom, ni sa Papom. Ma nema veze ni sa jednim verskim, tradicionalnim ili društvenookupljačkim aspektom. Pa sa čime ima, pitam ja vas?

Jednom me je jedan čovek naučio: „Kada ne znaš šta se događa, samo gledaj kako se tu kreće kapital“. Možemo mi da budemo četnici, demokrate, ustaše, radikali, socijalisti, pravoslavci, katolici, ateisti, možemo sve. Ali ne možemo da brišemo (zapravo možemo ako smo debili) istoriju i znanje kumulisano u ovoj civilizaciji. A na trenutnom stepenu razvoja naše civilizacije za teoriju i sve vezano za kapital je Dalaj Lama onaj bradati Karl Marks, verovali ili ne.

Koristeći njegovo znanje o kapitalu i dijalektički materijalizam koji su Hegelovi naslednici (opet Marks, plus nešto Engels) postavili kao trenutno najlogičniji način razmišljanja i poimanja stvari, dolazimo do sledećeg: praznici kao što su Dan zaljubljenih (Vanjuška) i Helovin (Prle) se dugo slave u drugim delovima sveta koji ne uključuju Srbiju i ostale pravoslavne zemlje. Koliko dugo i čije je duži, nije bitno. I pošto se slave, preduzimljivi ljudi su od toga (kao, na primer, i od Deda Mraza i Nove godine) napravili posao. Neko je počeo, video da pali, nastavio, razgranao, videli drugi, počeli i oni, reklamirali, lobirali, razgranali, proširili, zinulo im dupe, dodali nove detalje, namlatili keša ko oraha, globalizovali. Čitate li ovu rečenicu posebno, nevezano za tekst, videćete patern i za bilo koji drugi biznis.

Dan zaljubljenih i Helovin su postali deo potrošačkog društva, odličan izgovor da se prekomernom proizvodnjom uvaljuju novi detalji konzumerima (čitaj: ljudima koji kupuju stvari za te praznike) koji će razdragano pohrliti u prodavnice i ostavljati novac. Vanjuška i Prle promeniše strane i postadoše Kriger i Šicer!

Poluragnarok ili ragnarokčić

I kada smo mrskog okupatora identifikovali i prepoznali može nam biti mnogo lakše da shvatimo da u ovoj priči niko ne atakuje na Sv. Trifuna, a ni na Prep. Jovana. Pa čak ni na pravoslavlje. Ovde se radi o tome da su наши prodavci prepoznali mogućnost za dobar biznis. Ovde se radi o tome da mi nismo ostrvo odvojeno od sveta. Ovde se radi o tome da je kapital takav kakav je, ne poznaje nikakve granice. Ni državne, ni verske, ni moralne, nikakve! Veliki je kapital atakovao na naše lokalne praznike. Pošto mi nismo oko svojih, pravoslavnih, praznika gajili kapital u toliko se više začuđavamo i iznenađujemo. Da smo gajili kapital i da smo se integrisali u globalni kapital, bilo bi drugačije. Onda bi jedan kapital morao da pobedi. A pobeđuje uvek jači kapital.

Zato: kalm daun end rilaks. Slavite šta želite. Svoj novac trošite na šta hoćete. Samo se nemojte nervirati oko tih stvari. Na njih ne možete uticati sve dok postoji trenutno uređenje civilizacije: potročaško društvo. A ako bi ste baš želeli da budete Prle ili Tihi, zanemarite ono što je očigledno. Zaboravite Krigera (on i onako gine na kraju serije). Zaboravite Šicera (i njega su ubili). Gađajte u glavu, u potrošačko društvo. Kako? Ima milion načina. Ako se setim, ili me podsetite, možda vas jednom udavim i time.

A sada, jeste li za još jednu kafu?