Kafa i zercovi

Kafa, cigareta, pepeljara, lap top na sigurnoj udaljenosti (u deco, mater vam...), sve na svom mestu. Da bi jutro bilo potpuna savršencija tu je i sunce koje mi miluje ruke. Nestašno se vrpolji od zglobova na rukama, pa malo po stolu, pa po nadlanici. Sijalica mi trenutno ne treba, ali je pregorela, treba je zameniti. Ali, samo ovo da vam kažem.

Uticaj crtanih filmova na razvoj pisca

Da odmah razjasnimo situaciju. Ja volim životinje. Mačka, ker, zercovi (dobro, nemam zercove ali mnogo dobro zvuči u onom crtanom: „Mekrrurri, opet si krao moje zerrcove“), tu su, u dvorištu. Nekad je bilo i papagaja, kornjača (što vodenih, što ovih naših domaćih zemljogmižućih). Keva nam je kao klincima donosila žabe, guštere.

I onda me preko društvenih mreža bombarduju: „Mili odsekli šape“. Svakako monstruozan „poduhvat“ nekog zarozanog kompleksaša. Pa onda „Mila, naš heroj (čuj heroj, borila se na Kajmakčalanu?) dobila proteze“. Kučetu proteze? A ova silna deca kojima treba po bemligakolikohiljadaevradolara za lečenje? Ok, ništa strašno. Malo opskurno, ali podnošljivo. I čim je podnošljivo, onda krene: „Vidite ove divne kuce, oni traže udomljenje“ (sa varijacijama na temu „mace“). Ok, gutam i to. „Iznesite neku staru šerpicu sa vodom, po ovim vrućinama i kucama treba voda“. Dooobro. Progutam i to, uz malo vode.

Ali onda kreće teška artiljerija, ko priprema za juriš nedaj Bože! Udruženje za zaštitu životinja, drugo udruženje, treće udruženje, svako traži samo da potpišem peticiju da kučiće ne ubijaju, teraju u azil, šta već. Neki traže i donacije (ok, ali da mi kupite sijalice koje mi riknule po kući, jer ako vama dam, nemam posle za račune). Pa krenu majke i očevi nezbrinutih uličnih kerova da dižu urlike do neba jer se donosi neki zakon koji se njima ne sviđa. (Ček, a di ste bili kad sam ja urlao do neba zbog Zakona o radu koji mi ote pola prava?) Pa se pomenute majke end očevi u jadu i čemeru zapituju „Šta ako dozvolimo ubijanje kerova, hoćemo li posle ubijati penzionere?“ AMAN! Napravili ste mi bre buku u glavi. Ček ja nešto da kažem.

Aušvic, logori i mrtvi penzioneri (a i poneko osakaćeno dete)

Bunite se vi za to za šta smatrate da je ispravno. To pravo sam vam bukvalno iskašljao Petog  oktobra i to u ruke. I neka ste pozeri u celoj toj priči jer je sve to in. Mene se to ne dotiče. Mogu čak i da vam potpisujem te peticije. Leba ne jedu. Ali kada vidim da čopor pasa lutalica napada devojčicu od 8-10 godina nemoj na pamet da vam padne da mi kažete da sam bezdušnik kad par kerova šutnem u njuške. A to se desilo zimus kada sam u Ribarskom naselju radio neke čamce. Dete se istraumiralo, danima nije smelo na ulicu da izađe a kamoli u školu da ide. Nemojte mi „Ti kerovi su bili gladni jer je bila zima“. Pa što im niste izneli prasiće, ovčetinu, sarme? Je l’ možda dečje meso ukusnije? I nemojte mi ni ovo ni ono kad su i mene napali kučići i ugrizli za ruku. A slučajno nemoj neko da pomisli da pisne za onu devojčicu što joj kerovi iskidali facu.

Ako nemate rešenje za kerove, ako ova država nema rešenje za kerove, rešenje će se naći. Ovakvo ili onakvo. Nismo mi jedina država u kojoj ima kerova. Svaka ih država ima i svaka ima način kako da ih reguliše. I nemojte da poredite penzionere i kerove. Ako niste čuli, babe i žabe se ne sabiraju. Penzionere i onako već ubijaju sistematski i polako, dok oni nemoćni i bolesni trpe, ćute. Njih se setite tek kad treba bombastična izjava u vezi kerova. Manite me. Licemeri. Borite se malo i za njihova prava. Setite se i njima da odnesete nešto da pojedu i popiju. Pomozite im i idite u apoteku umesto njih. Ili će o njima neko drugi da brine dok ste vi in i branite prava životinja?

I ponovo vam kažem. Volim životinje. Volim moje mačke i kera. I Mekrrurrijeve zerrcove. Uživam u prirodi kad vidim pticu, vevericu, ježa, srnu, vuka čak. Volim i biljke. Volim da gazim bos po travi. Volim da ležim u travi i gledam nebo. Ne volim životinje u zoo vrtovima, ne zato što su životinje, nego zato što su istrgnute iz svog prirodnog staništa i zbog ljudske gluposti strpane u kaveze.

        A ako niste shvatili šta vam pričam, samo me zaobiđite. Odoh da kupim sijalicu.